Avitaminoze su oboljenja koja se javljaju nedostatkom nekog od vitamina. Jako veliki broj ljudi ima smanjenu koncentraciju vitamina D u organizmu i skoro svi se iznenade kada to saznaju. Mnogobrojne studije i istraživanja pokazali su da je nedostatak vitamina D povezan sa višom stopom smrtnosti s jedne strane, a sa druge povećava rizik od cijelog niza bolesti i stanja organizma kao što su: osteoporoza, alergije i astme, maligna oboljenja, dijabestes, infarkt, multiplaskleroza, virusne i bakterijske infekcije, mentalne bolesti, hronična bol.
Apsorpcija vitamina D je individualna. Zbog toga neki ljudi nemaju dovoljno ovog vitamina u krvi iako uzimaju preporučenu dozu dnevno. „Vitamin D Council“ smatra da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od gore navedenih bolesti. Međutim, istraživanje sprovedeno na 18.883 ljudi u periodu od 2001. do 2004. pokazalo je da ljudi imaju u proseku 30 ng/ml. Taj nivo je nizak i može se smatrati nedostatkom vitamina D.

Većina multivitaminskih suplemenata, pa čak i suplemenata koji su čist vitamin D, sadrži 400 internacionalnih jedinica ovog vitamina (400 IU). Ta doza podiže nivo vitamina D u krvi za 4 ng/ml, što je apsolutno nedovoljno da bismo imali ikakve koristi.
Učesnici pomenutog istraživanja hranom unose u proseku od 144 do 288 IU vitamina D dnevno. Ta količina podiže nivo vitamina D u krvi za 2 ng/ml, što je takođe nedovoljno da bi se bilo kako odrazilo na zdravlje. Ljudi koji piju mnogo punomasnog mlijeka obogaćenog sintetičkim vitaminom D mogu da unesu dovoljno ovog vitamina tim putem, ali onda nastaju drugi problemu poput gojaznosti, lošeg varenja i hroničnog zatvora.
Sunce je opasno, a nedovoljno.

Uvreženo je mišljenje da je 15 minuta na suncu dnevno dovoljno da bi organizam proizveo dovoljno vitamina D. Ipak, dokazano je da nije, jer je kod surfera koji nedeljno na suncu provedu 15 sati takođe identifikovan nedostatak vitamina D u krvi. Osim toga, kreme za zaštitu od sunca sprijeečavaju proizvodnju vitamina D, dok, s druge strane, boravak na suncu bez zaštite povećava rizik od melanoma.
Salo nam krade vitamin D. Uz sve ove prepreke na koje naš organizam nailazi u pokušaju da se snabdije vitaminom D, tu je i salo! Ono bukvalno krade rezerve vitamina D iz krvi. Što više sala imamo na stomaku, to ćemo manje vitamina D moći da iskoristimo. Vitamin D ostaje „zarobljen“ u salu, ne odlazi u krv i samim tim ga imamo manje nego što bismo ga imali da nismo debeli.

KOLIKO VITAMINA D TREBA DA UNESEMO DNEVNO
Odrasle osobe koje unose 2.000 IU vitamina D dnevno, podići će njegov nivo u krvi za 20 ng/ml. Dakle, većini treba 5.000 IU dnevno da bi nivo ovog vitamina u krvi bio 50 ng/ml.

KOJA VRSTA VITAMINA D JE NAJBOLJA
Vitamin D3 treba uzimati kao suplement, ali u dovoljno velikim dozama, i to obavezno uz hranu. Najbolje je da to budu male porcije orašastih plodova, butera, ulja, mesa ili masne ribe. Hrana pomaže apsorpciju vitamina D3.
U našem Laboratoriju uradite analizu vitamina D u krvi po akcijskim cijenama i saznajte da li imate problem sa nedostatkom ovog vitamina. Prethodne pripreme organizma za ovau analizu nisu potrebene, a krv se može uzeti u bilo koja doba dana. Naručivanje za laboratorijke pretrage u sklopu Poliklinike nije potrebno.